Срећно Бадње вече
Бадње вече је 24. децембра и означава кулминацију адвентског периода пред Божић који почиње четврте недеље пред Бадње вече. Многе цркве обележавају крај Адвента поноћним богослужењима. У савремено доба, популарно се празнује у ноћи уочи Божића.
ИСТОРИЈА БАДЊАКА
Традиција прослављања Бадње вечери делом потиче од хришћанске литургије која почиње заласком сунца, која је наслеђена из јеврејске традиције и заснована на Причи о стварању из Књиге Постања, у којој се каже да први дан почиње увече и завршава се ујутру. Такође се верује да је Исус, или Исус из Назарета, рођен у поноћ у области Палестине. Многа историјска схватања о древним традицијама допринела су развоју прослава предвечерја, које су се задржале у ранохришћанском календару.
Бадње вече означава завршетак адвентског периода, периода припрема за Божић, који почиње 30. новембра, односно 15. новембра на Истоку. Те ноћи су пастири који су чували своја стада изван Витлејема видели сјајну звезду на небу која је наговестила рођење Исуса Христа. Због тога у многим црквама службе почињу четврте недеље пре Божића. Од 12. до 15. века, због Свете инквизиције, хришћанске традиције су постале обавезне. Током 16. века, црква је била под утицајем прослава зимског солстиција и почела је припреме за Божић претходне ноћи.
У многим деловима Европе људи верују да у поноћ на Бадње вече животиње накратко поседују моћ говора. Можда је традиционална асоцијација вола и магарца у сцени Рођења родила таква сујеверја, али концепт животиња које говоре вероватно је паганског порекла. Блиско повезано веровање, широко распрострањено у Енглеској и Европи, јесте да стока устаје у своје штале у поноћ на Бадње вече, или клечи да би се поклонила детету Христу.
Упркос свом хришћанском значају, постоји низ паганских и натприродних веровања везаних за Бадње вече. У скандинавским земљама верује се да мртви на Бадње вече поново посећују своје некадашње домове. Људи се старају да им салони буду уредни и да гори добра ватра пре него што оду у кревет. Често пале свеће, постављају сто и остављају много хране за своје сабласне посетиоце. Такође се старају да су седишта њихових столица очишћена од прашине. Када устану ујутру, поново бришу столице чистим белим пешкиром. Ако пронађу неку прљавштину на седишту, то значи да је тамо током ноћи седео рођак свеж из гроба.
Прослављање Божића као празника постало је популарно у 19. веку. Бадње вече остаје важан део хришћанске културе и означава рођење Исуса. У прошлом веку је постао још популарнији захваљујући вољеној икони: Деда Мразу. Идеја о веселом човеку у црвеном довела је до више традиција као што је качење чарапа и изостављање колачића, млека, а понекад и шаргарепе за његове ирвасе.
Поред Деда Мраза и хришћанства, Бадње вече је добило још један значај — постало је и дан створен за дружење са породицом и вољенима уз вечеру, украшавање, умотавање поклона и филмове на тему Божића. Празник уједињује породице и пријатеље, омогућавајући им да се окупе и уживају у посебним и традиционалним активностима, од Европе, Северне и Латинске Америке, до Азије.

